Iako je kalendarski počelo proleće zima se ne predaje, baba marta je pokazala svoje zube i prethodnih dana zabelela pirotsku okolinu. U gradu se sneg uglavnom ne zadržava ali sa porastom nadmorske visine sve ga je više da bi visina snežnog pokrivača iznosila od 10-20cm do velikih snežnih nanosa i preko metra. Koju relaciju odabrati po takvim uslovima bilo je pitanje. Odavno nismo bili u selu Dobri Do, tako da idemo putem za Zavojsko jezero. Put je čist, dok sa strane je snega sve više. Ispred sela Nišor ostavljamo auto i dalje još oko 4km. nastavljamo peške do sela. Selo je udaljeno svega 10-11km od grada ali tih zadnjih 4km. nije u najboljem stanju za auto a i vredi prošetati. Mnogo puta smo posetili ovo selo i to većinom biciklama. Dve zanimljive bajk ture bile su pre mnogo godina, tačnije prva 2011 kada je i naš mladji sin krenuo sa nama u avanturu. Cilj je tada bio popeti se do planinarskog doma a potom se spustiti pored nekadašnjeg doma Midžor i pronaći kakvu takvu stazu u pravcu sela Dobri Do. Nimalo lako nije bilo jer je osim letnje vrućine bila i vegetacija velika pa se kroz veliku travu uglavnom gurala bicikla. Prošli smo negde pored Slatinske reke i uspeli da se bezbedno dovezemo do sela. Kako je to izgledalo može se videti na nekoliko fotografija u nastavku ....
Nakon dve godine pravimo još jednu biciklističku turu ali sada drugačiju. Ovoga puta idemo kontra, vozimo prema selu i nakon posete manastira i nekadašnje stare crkve na samom ulazu u selo i razgovora sa meštanima penjemo se iznad sela i idemo u pravcu pojata koje se nalaze negde ispod Dupnog kamika i vrha Kitka. Gurajući bicikle uzbrdo sećam se lepog pogleda na selo a potom livada i ovaca kao i velikih šarplaninaca, čuvara stada, nadomak pojata. A na pojati beše čovek, deda Ratko sa svojim stadom ovaca, magarcima, kokoškama, kravama i jaganjcima koji su bili zatvoreni u oboru. Izuzetno ljubazan čovek pozva nas u svoje carstvo na rakiju, kafu. Leto je bilo na izmaku pa su i volovska kola bila puna tek obranih tikvi. Divno je bilo odmoriti i popričati sa deda Ratkom ali nas je čekao dug put do kuće, tako da nas čovek uputi na pravi put ka Planinarskom domu. Ostade on na svojoj pojati a mi smo nastavili vožnju ili više guranje uzbrdo ka domu uz lep pogled na Dupni kamik....Fotografije u nastavku....
 |
| Stara crkva -sada je obnovljena kao i konak manastira |
 |
| Lep pogled na selo |
 |
| deda Ratko |
 |
| izlazak na Planinarski dom |
 |
| pogled na Dupni kamik |
Još mnogo puta smo se vratili u ovo selo u raznim godišnjim dobima. Ali da se vratimo sada na našu zadnju posetu, ovog snežnog dvadesetog marta 2021. Nakon nekih 3,5km. hoda ispred sela sa leve strane je Manastir Vaznesenja Hristovog. Crkva je kao što rekoh sada obnovljena kao i konak. Novac za obnovu manastira skupili su sami meštani.
 |
| crkva je sada završena a prilikom zadnje posete još je bila u fazi izgradnje |
Nastavljamo dalje ka selu i nakon par stotina metara sa desne strane je velika zgrada zadružnog doma kao i sa druge strane tu je i stara školska zgrada. Prošlog leta je selo bilo domaćin filmskoj ekipi, tačnije snimale su se scene tv.serije ,,Vreme zla'' Inače naziv sela proistekao je iz samog naziva mesta--dolina dobra za život. Kroz selo protiče Dobrodolska reka i po izlasku iz sela ulazi u kanjon i potom ide kao Gradašnička reka prema poznatom izvorištu termalne vode Dag Banjici. Pre nekih 7-8 godina kada smo preko brda sišli u selo iz pravca Gradašnice ideja je bila da se vratimo kroz kanjon, ali nas u selu ubediše da je teško prohodno i odustali smo, Do danas se nijednom nismo vratili da pokušamo da prodjemo, ali verujem da leti kada voda namanji može da se prodje kao i kroz kanjon Kamičke reke.
 |
| ko kaže da samo u gradu postoji kružni tok |
Pored manastira u selu postoji i crkva posvećena Sv. Jovanu. Sada nismo bili do nje ali evo fotografija ranijih poseta. Posebna je jer su u zidovima ugradjeni kameni krstovi.
Još jedan od razloga što smo sad došli ovde je i vodopad za koga prilikom mnogobrojnih ranijih poseta nismo ni znali da postoji. Vodopad se nalazi na pritoci Dobrodolske reke na nekih 200 m.od puta i mosta. Iako je sneg bio na mestima i do kolena nismo odustali a da ne odemo do njega. Visine nekih 10m. vodopad kao i mnogi u okolini nosi ime Skok. Da bi se razlikovali od ostalih i bili posebni lepo bi bilo da pored tog imena stoji nešto karakteristično samo za taj kraj, za mesto gde je vodopad.
 |
| sneg prilično dubok ali ipak idemo do vodopada |
Na kraju našeg obilaska sela obilazimo sada završenu crkvu na ulazu u selo.
Selo je kao i mnoga u okolini ostalo bez stanovnika. Kada smo bili pre desetak godina vidjali smo mnogo više ljudi sada većina kuća pusta i samo na ponekoj kući se dimi odžak. Kako nam reče žena tek dvadesetak ljudi u selu. Leti kaže ima više ali sada ostalo pusto.....
Snežana Nenad Lazić
