Na obroncima Stare planine pored Zavojskog jezera smešteno je selo Pakleštica. Udaljeno je oko 23km. od Pirota. Iz grada polazimo putem za jezero a zatim kod Koprivštičkog krsta treba ici na desno. Put je bio uglavnom čist bez snega i leda pa osim kratkog zadrzavanja na česmi kraj puta brzo stizemo do raskrsnice. Levo se spušta prema Belskom mostu a mi idemo desno u selo.
Na ulazu u selo most preko reke Visočice a ispred njega putokazi koji vode ka klisuri Vladikine ploče i Vladkikinoj pećini. Do vidikovca vodi obelezena staza kroz šumu a potom i markacije i veoma strm spust prema Vladikinoj pećini. Prema legendi klisura je dobila ime po vladici koji je jašući konja po obodu klisure pao i poginuo. Ono što je posebno u pećini je veliki lik Vladike na tavanici na oko 200m od ulaza. Otkriveni su i novi hodnici ali oni su dostupni samo speleolozima. Malo dalje je i jedna mala pećina sa lepim pećinskim ukrasima ali je ulaz toliki da se samo puzeći može ući.
 |
| VLADIKINA PECINA |
 |
| POGLED SA VIDIKOVCA |
 |
| PIROĆANCI ,ZAJEČARCI I MEŠTANI PAKLEŠTICE |
 |
| LIK VLADIKE U VLADIKINOJ PECINI |
 |
| MALA PECINA |
 |
| ULAZI SE PUZECI |
 |
| PREDIVNI UKRASI |
Ali mi ovoga puta ne idemo u pećinu vec sa druge strane Visočice da posetimo vodopad Beljenicu. Prošle godine smo bili u ovo vreme i vode je bilo prilično na vodopadu i na potoku kao i bujični vodopadi u okolini. Prelazimo most, odmah tu su i prve lepo sredjene kuće.
Kod seoske česme skrećemo desno prema crkvi i stazi koja vodi ka vodopadu Beljenica. Inače sa te strane klisure smo 2018 godine imali čast zahvaljujući deda Vuletu tada 84god. da nas 13-14 ljudi obidje malo poznatu pećinu Kaparica. Deda Vule nazalost nije više medju zivima.
 |
| DEDA VULE JE TADA BIO NAŠ VODIČ |
 |
| NAS DRUG IVAN NOSI DEDA VULETA PREKO LEDENE VISOČICE |
Prolazimo pored crkve posvećene Arhangelu Mihailu iz 19veka. a tu je putokaz prema vodopadu.
Penjemo se kamenitim putem, pogled je sve lepši na selo i reku Visočicu. Snega uglavnom nema, samo na mestima dok se naviše javlja sve više ali zbog visokih temperatura je prilično mokar, teško se kreće.
 |
| REKA VISOČICA |
 |
| POGLED NA SELO |
Stižemo do vodopada ali malo padavina ove zime učinilo je da i na ovom ima malo vode za razliku od ranije. Bujični vodopadi koji su bili aktivni prošle godine u ovo vreme su takodje bez vode.
Fotografije najbolje pokazuju kako je to u ovo vreme izgledalo prošle godine...
Penjemo se kroz šumu naviše kako bi po prvi put obišli okolinu sa te strane i spustili se u selo drugim putem. Ali zbog snega odustajemo od uspona ka Subinoj čuki i spuštamo se niže gde nailazimo i ne prvog vesnika proleća kukurek.
Preko vidimo usečenu stazu, idemo tamo da vidimo kuda vodi. Kad tamo na drvetu tabla sa natpisom ,,Staza zdravlja,, Prolazimo uskom kozjom stazom, izlazimo na drugo brdo i krećemo lagano spust ka seoskom groblju i nedaleko mobilijarima za odmor kao i makadamskom putu koji vodi prema Pakleškom vrhu.
 |
| POGLED NA SELO ODOZGO |
 |
KRATKA PAUZA PRE SILASKA U SELO
|
 |
| SEOSKA SKOLA |
Posle pauze na mobilijarima uz lep pogled na okolinu krećemo nazad pored seoske škole koja je u lošem stanju kao i većina u našim selima.
U video snimcima se vidi razlika u količini vode sada i prošle godine.
A sada mnogo manje vode na vodopadu a bujičnog nema ....
