KROZ PRAŠUMU - BRANIŠĆI DO 19.6.2016.

  Pored nekih mesta uglavnom prodješ sto puta jureći ka nekim na kojima si bio nekoliko puta a ne slutiš da upravo ona kriju netaknutu divlju lepotu. Naš jedinstveni kanjon reke Temštice poznat još i kao "Mali Kolorado" krije mnogo lepota. Te 2016 juna meseca rešili smo da po prvi put posetimo u kanjonu jedan do pored koga smo prošli nebrojano puta idući ka Toplom Dolu. Tada smo do svih mesta dolazili biciklama pa je bilo potrebno iako je letnje vreme i dug dan poći u ranu zoru kako bi imali vreme za obilazak, posebno što nismo znali šta nas očekuje u dolu. 
  Nakon nekih 18km.vožnje ka selu Temska i potom kanjonu i mestu gde ćemo ostaviti bicikle krećemo u akciju i istraživanje kako karta kaže "Branišći Do"  Ako grešim ispraviće me neko. Inače to je idući prema Toplom Dolu naredni posle Bukovičkog Dola. Leto je pa samim tim i bujna vegetacija već na početku. Silazimo kod  betonskog mosta i ulazimo u divljinu. Provlačimo se kroz carstvo rekla bih rastavića. 

Osim rastavića i bršljen je pruzio svoje pipke na sve strane. Voda , velika vlažnost vazduha sve pogoduje da sve buja i zeleni. Razne vrste paprati,mahovine, jednom rečju divljina. 

A onda se pojavljuju i prve kaskade, prvi vodopad. Sve je mokro i klizavo pa se i oprezno penjemo po kaskadama kako bi ih fotografisali . Mnogi vole da se kreću poznatim, obeleženim stazama ali ovo je  upravo ono što nas privlači, mesta koja se retko posećuju i koja vas odvedu u drugi svet daleko od civilizacije. 

                    Mislim da fotografije najbolje pokazuju lepotu .

Zaobilazimo ovaj vodopad i nastavljamo dalje uz potok ,neznajuci šta nas očekuje i dokle vodi. Kaskade se nižu jedna za drugom, kamenje obraslo mahovinom. Pravimo kratke pauze pa se krecemo sve dalje. 

Posle par sata tumaranja kroz dol stižemo do nekih pojata koje verovatno pripadaju selu Pokrevenik ali još uvek smo okruženi šumom. 

Teren je sve tezi, prilično je uraslo i kretanje teško ali polako izlazimo iz šume kako bi videli gde se uopšte nalazimo. Gledajući kartu stigli smo u atar sela Pokrevenik. Tada nam taj teren nije bio baš poznat  ali kako smo nakon toga kao i prošle godine upoznali taj deo sa druge strane i koji nas je zaista oduševio, sada smo shvatili gde smo tada izašli. Tu je prostranstvo, pokreveničke pojate na svakom koraku kao i bazeni gde se vade kamene ploče. Nažalost sada su opustele u to smo se uverili i obišli pre par meseci penjuci se strmo putem naspram He -Temac. Izašli smo na mesto gde su pojate  na samoj litici zvanom Selište. Obilazeći dalje predeo došli smo  i prepoznali mesto gde je i tada bilo  crevo na kome smo točili vodu te 2016. Sklopili smo sliku i shvatili teren. Velika je šteta što sve to sada propada i urasta u žbunje. 

Nije se imalo vremena tada da se ide dalje, trebalo je ostaviti vremena za povratak bicikom  za Pirot. Pravimo dužu pauzu posle celodnevnog tumaranja i razmišljamo kako se vratiti nazad pošto kad god je moguće gledamo da se vratimo drugom stazom a i povratak kroz dol bi oduzeo mnogo vremena. Nenad kao po običaju smišlja stazu, prelazimo potok i penjemo se kroz šumu kako bi izašli na trap negde izmedju ovog dola i Bukovičkog. Na vrhu nailazimo na jos neke pojate a na jednoj i nekoliko krava ali čoveka nigde. Spuštali smo se sve vise ka Bukovičkom dolu, znali smo da je jedna strana kod vodopada strma i da treba biti oprezan. Čak smo i došli iznad vodopada ali se polako spuštali kako bi našli najbezbednije mesto za silazak. 

Prošlo je tri godine od naše posete, nismo išli ponovo ali vratićemo se sigurno da ovoga puta izadjemo još dalje.

                                                                                                                Snežana Nenad Lazić