Selo Topli Do na Staroj planini u podnožju najvišeg vrha Stare planine Midžora udaljeno je oko 33km. od Pirota. Od sela Temska udaljeno je 18km. i put vodi kroz živopisan kanjon reke Temštice koja nastaje spajanjem reke Visočice i Toplodolske reke. Selo obiluje mnoštvom prirodnih lepota od kojih su svakako najpoznatiji i najposećeniji vodopadi kojih ima mnogo. Turisti, planinari većinom posećuju Piljski, Čunguljski, Kurtulski.
Bili smo mokri skroz. Kada je malo prestalo nastavljamo dalje kroz sumu ka mestu gde smo ostavili bicikle. A u šumi ludilo, na svakom koraku pečurke lisičare, žuti se šuma od njih a ti nemaš vremena da je bereš jer žuriš da pobegneš pre nego naidje novi talas.
Ali drugog puta smo imali sreće i juna meseca imali smo mnogo bolje vreme a i vode je bilo na pretek.
Na suprotnoj strani ispod Midzora u slivu Kaludjerskog potoka na skoro 1600mnv počinje kaskadni vodopad Kaludjerski skokovi, visine 232m.
Najbolje ga je posetiti u proleće krajem marta, početkom aprila kada se topi sneg i kada je najbogatiji vodom a i vegetacija je manja. Ali kao što se vidi na fotografiji i poseta juna kada sve ozeleni je poseban doživljaj.
Od mosta u selu kreće se putem uz Rekitsku reku za Babin zub koji je udaljen nekih 8km. Kod mesta Selište, jedne velike trešnje i kod ušća Kaludjerskog potoka u Rekitsku reku treba skrenuti na desno. Posle otprilike nekih 1--1,5km. dolazi se do mosta i ušća ovog puta potoka iz Žarkovog dola i Kaludjerskog. Nastaviti dalje putem uz desni potok još nekih 500m. gde je potom najbolje preći potok i uz njega ka vodopadu nastaviti sve desnom stranom.
Od mosta u selu kreće se putem uz Rekitsku reku za Babin zub koji je udaljen nekih 8km. Kod mesta Selište, jedne velike trešnje i kod ušća Kaludjerskog potoka u Rekitsku reku treba skrenuti na desno. Posle otprilike nekih 1--1,5km. dolazi se do mosta i ušća ovog puta potoka iz Žarkovog dola i Kaludjerskog. Nastaviti dalje putem uz desni potok još nekih 500m. gde je potom najbolje preći potok i uz njega ka vodopadu nastaviti sve desnom stranom.
Vodopad smo posetili više puta. Jednu posetu ću svakako pamtiti dugo, jula meseca 2014. Kampovali smo u selu i drugog dana našeg boravka rešili smo da odemo na vodopad. Jutro je bilo sunčano, biciklama smo otišli do Selišta a potom dalje peške, ali kako to biva često na Midžoru vrlo brzo su se navukli oblaci i onda je nastala katastrofa.
Dok smo išli uz Kaludjerski potok ka vodopadu naišli smo na najmanje dvadeset poskoka, verovatno ih je vreme, sparina poremetila pa su iskočili u tolikom broju. Dok jednog pazim da ne nagazim i rukom se oslanjam na stenu, kad tamo već eto ti drugog. Uh, kad se samo setim, bilo je kao minsko polje. A pritom vegetacija već prilično velika i u travi ga skoro i ne vidiš. Vrtelo mi se u glavi kako ćemo se uopšte vratiti nazad pored toliko poskoka. A od obuće smo zbog vožnje bicikla bili u patikama i bez kamašni. Od tada bez dubokih cipela i u letnjem periodu i po potrebi kamašni ne idemo nigde. Cipela je ta koja je najbitnija. Onda kreće još gore, grmljavina i sitna kiša u početku. Pa osim na zmije moraš da paziš na mokre stene. Ne bih da se vraćamo nazad preko zmijskog polja vec da preko druge liske predjemo i vratimo se suprotnom stranom kroz šumu.
Ali stene postaju užasno klizave, munje paraju nebo a mi na otvorenom podno Midžora. Predjosmo nekako taj deo i pokušavamo da se spustimo niže zbog grmljavine. Bilo je podne a toliko se smračilo kao da je ponoć. Kreće oluja, kiša, sevanje. Nadjosmo nekakvo sklonište dok se gora tresla oko nas.
 |
| PODNE A KAO DA JE PONOĆ |
 |
| KABANICA NIŠTA NE POMAŽE |
 |
| A MOŽDA I POLETIMO |
 |
| DIVNE, ŽUTE, KRUPNE NA SVAKOM KORAKU LISIČARE |
A evo i fotografija koje su mi bez pitanja uzeli i upotrebili kao svoju. Fotografije su nastale na Mladence 22.3.2014.
 |
| FOTOGRAFIJA KOJA JE UPOTREBLJENA NA VIKIPEDIJI BEZ DOZVOLE I U TELEGRAFU |
Prošle godine sa dragim prijateljima iz Niša smo takodje posetili vodopad 3.3.2019. ali samo do prve kaskade zbog još uvek prilično zaostalog snega. Tako da uglavnom posetu vodopadu treba planirati prateći vremenske prilike, količinu snega.
Zavisno koliko se ide uz vodopad, dužina cele staze je oko 15km u oba pravca a ako se predje u naredni dol ka Tri Kladenca i vodopadu Razdolje pa Babinom zubu to je već druga posebna avantura...Inače taj deo ispod vrha Tupanar i izvorišta Tri kladenca je slabo posećen a meni izuzetno lep u leto. Pa još kada se tu nadju konji i krave slika je prelepa.
Sva ova lepota je zadnje godine pod prednjom da se uništi. Rekitsku reku kao i njene pritoke su smislili da strpaju u cev zarad mini hidro elektrana. Da li je vredno uništiti prirodnu lepotu ovih predela ili se treba sačuvati za buduća pokoljenja prosudite sami.
Snežana Nenad Lazić
Нема коментара:
Постави коментар